Кинески председник Си Ђинпинг рекао је у уторак у свом обраћању на Генералној скупштини Уједињених нација да ће та земља престати да улаже у нове термоелектране на угаљ у иностранству и да ће уместо тога помоћи земљама у развоју у изградњи зелене и нискоугљеничне енергије. Покрет је уследио када се Пекинг суочио са све већим притиском да прекине финансирање угља у иностранству и појача мере за смањење емисије угљеника.
Аналитичари кажу да би кинески потез нанио велики ударац рударима, посебно онима у Аустралији и Индонезији. Извештај еколошке групе Маркет Форцес показао је да је светски развој нафтовода за угаљ пао за 76% од Париског споразума о клими 2015. Сада, група очекује да ће се тренд убрзати након најаве Кине.
Аналитичари су рекли да ће најновија политика укинути око 50 милијарди долара инвестиција предвиђених за 44 електране на угаљ у земљама попут Индонезије, Вијетнама, Пакистана, Бангладеша, Србије и Јужне Африке. Аналитичари су проценили да би, ако се оствари, план потенцијално пресекао будућност CO 2 емисије за 200 милиона тона годишње. Други истраживачки центар рекао је да би потез Пекинга био у опасности 29 GW постројења на угаљ која ће се градити у Индонезији после 2025.
Аустралија и Индонезија били су водећи светски извозници угља. Заједно, две земље чине више од половине укупних глобалних испорука угља. Аустралијска индустрија угља коцка се са електранама на угаљ у земљама у развоју како би замијенила пад у Јужној Кореји и Јапану. У међувремену, Индонезија намерава да диверзификује своју индустрију угља низводно чак и након што је унапредила свој циљ нулте емисије са 2070 на 2060.
Консултантска компанија за енергетику очекује да ће глобална потражња за угљем достићи врхунац 2024. године на отприлике 10.000 TW х. Међутим, каже се да би се пројекција могла ревидирати на 6.000 TW х до 2040. године након кинеског потеза Панду Сјахрир, председник Индонезијског удружења рудара угља, рекао је да је највећа светска потражња „нова норма“ за индустрију угља.
